Šta bi trebalo da znate kada je reč o UV zračenju i uzimanju lekova

Pre svega UVA zračenje može da izazove alergijske reakcije na koži. UVA zraci prodiru do dermisa i tamo nailaze na krvne sudove koji mogu da sadržavaju proizvode razgradnje lekova.

Posledica: ssetljivost kože na svetlost (fotosenzibilizacija) može da bude povećana. Mnogi antibiotici ali i "pilula" i neki biljni lekovi kao što su kantarion, valerijana ili arnika poznati su po svojim fotosenzibilizirajućim efektima. Kod povišene osetljivosti kože na svetlost trebalo bi voditi računa o svesnom kontaktu sa suncem i o korišćenju veoma visokog zaštitnog faktora.

Posavetujte se u Vašoj apoteci ako redovno uzimate lekove ili ako Vam je prepisan novi lek. Pitajte u Vašoj apoteci da li lekovi koje koristite dovode do povećane osetljivosti na svetlost.

Sledeći lekovi mogu da povećaju fotosenzitivnost kože:

Antibiotici kao što su tetraciklini

Nesteroidni antiflogistici kao što je naproksen, ketoprofen, diklofenak, ibuprofen

Diuretici kao što je hidrohlortiazid (HCT), furosemid

Supstance sa dejstvom na kardiovaskularni sistem kao što su amiodaron, ramipril

Antihistaminici kao difenhidramin, loratadin

Hormoni kao što su estrogeni, progesteroni, kortikosteroidi

Biljni lekovi kao kantarion, valerijana, arnika od sunca i negu posle sunčanja bez masti, emulgatora, mirisa, boja ili konzervansa.

Leti koristiti kozmetiku sa što manje masti i emulgatora.

Koristiti zaštitno sredstvo od sunca sa dovoljnom UVA zaštitom prema preporukama EU (obeleženo sa simbolom UVA).

Kod veoma velike sklonosti Majorka aknama, odećom zaštititi kožu od direktnog kontakta sa suncem i izbegavati podnevno sunce.